BLOG: Danilo Nikolić: „Who can forbid us to dream?“

While preparing for the final part of the season, Danilo Nikolić accepted our call to write a blog for the ABA League website. Read the text written by the player of Mega Leks.

Read the blog below.

Ne mogu da počnem priču a da ne pomenem to da košarku ne bih trenirao da me sestra nije ubedila da probam. Kao i svaki mališan, voleo sam fudbal i uživao sam da ga igram. Naravno, kao i svaki klinac, mislio sam da sam majstor fudbala i da svaku priliku umem da pretvorim u gol međutim, nekako sam uvek završavao kao čuvar mreže. To dovoljno govori o mom umeću i tome kako su me drugi videli a kako realno i jeste bilo.

Dakle, sa nekih 8-9 godina sam počeo da treniram košarku i san mi je bio da zaigram u NBA, kao i mnogim mojim vršnjacima tada, koji su ostajali do kasno da gledaju Sakramento i tandem Stojaković-Divac.

Da skratim priču. Da nisam imao podršku koliku sam imao od porodice, siguran sam da ne bih imao priliku da zaigram u timu kakva je Mega i zbog toga sam im neizmerno zahvalan.

U Megu sam došao prošle sezone i mnogo toga mi se svidelo u samom startu ali je ovogodišnja ekipa ipak posebna za mene. Pri tome, ne mislim samo na rezultate već i na sjajnu atmosferu u ekipi. Svi smo tu približnih godina pa smo se još brže „našli" mada ne mogu a da ne spomenem i Peđu (Samardžiski) i Savketa (Savović) koji su se, iako stariji od nas, odmah uklopili u tim, što na terenu a što van. Ovim putem ih pozdravljam.